Oсновно
Сва испитивања ЕМ поља треба да се обаве у складу са одговарајућим законским и подзаконским актима, прописима Европске уније и међународном регулативом. На тај начин се може сматрати да испитивања имају особину поновљивости, где друга страна може да понови поједине кораке мерења и да добије исте или врло сличне резултате.
Поред резултата испитивања, као крајњег циља сваког мерења, неопходно је на транспарентан начин показати усклађеност појединих корака испитивања са одговарајућим законским прописима.
Да би се то остварило, државни органи у континуитету прате и уређују прописе којима се дефинишу основни кораци испитивања ЕМ поља. Неопходни прописи су садржани у одговарајућим законима, правилницима и уредбама, док се технички детаљи уређују кроз техничке стандарде, које предлажу стручна тела одговарајућих државних органа.
Закони
РАТЕЛ на основу Закона о електронским комуникацијама („Службени гласник РС“, бр. 44/10, 60/13-УС и 62/14), мери ниво ЕМ поља, у складу са позитивним прописима.
На основу Закона о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС“, број 36/09), у Републици Србији је успостављен правни оквир у области испитивања ЕМ поља.
Овим законом се уређују услови и мере заштите здравља људи и заштите животне средине од штетног дејства нејонизујућих зрачења у коришћењу извора нејонизујућих зрачења, односно приликом коришћења извора ЕМ поља.
Уређивање заштите од нејонизујућих зрачења се заснива на следећим начелима:
• начело забране - излагање нејонизујућим зрачењима изнад прописане границе и свако непотребно излагање нејонизујућим зрачењима није дозвољено;
• начело сразмерности - услови и дозвољеност коришћења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса се одређују и процењују на основу користи коју њихово коришћење пружа друштву у односу на потенцијалне ризике наступања штетног дејства услед њиховог коришћења, узимајући у обзир ниво и трајање изложености становништва у конкретном случају, старосну и здравствену структуру потенцијално изложеног становништва, начин, време и место коришћења таквог извора, присуство других извора са различитим фреквенцијама, као и друге релевантне околности конкретног случаја;
• начело јавности - подаци о нејонизујућим зрачењима доступни су јавности.
Такође, овим законом су прописане и мере заштите од нејонизујућих зрачења, надзор, надлежност за решавање о жалби и казнене одредбе.
Правилници
Поред Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, начин испитивања ЕМ поља је ближе уређен подзаконским актима, односно правилницима овог закона.
Правилник о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС“, број 104/09), прописује границе излагања нејонизујућим зрачењима, односно базична ограничења и референтне граничне нивое излагања становништва електричним, магнетским и електромагнетским пољима различитих фреквенција, који се могу сматрати безбедним по здравље популације. У току испитивања ЕМ поља добијени резултати се пореде са овим нивоима поља и на основу тога се доносе одговарајуће мере.
Овим правилником је дефинисан референтни ниво поља за сваку појединачну фреквенцију, како у опсегу ниских тако и у опсегу високих фреквенција, референтни гранични нивои који се односе на општу популацију, као и поступак провере да ли су базична ограничења превазиђена.
Директиве ЕУ
У оквиру Европске уније је успостављен јединствен правни оквир за све чланице Европске уније, који се ослања на препоруке Европске комисије. У домену ЕМ поља и опште популације се користи Препорука Савета 1999/519/EК о ограничавању изложености опште популације електромагнетским пољима (од 0 Hz до 300 GHz) – 1999/519/EC: Council recommendation оf 12 Јuly 1999 on the limitation of exposure of the general public to electromagnetic fields (0 Hz to 300 GHz).
Поред регулативе Европске уније, примењују се и препоруке Међународне комисије за заштиту од нејонизујућих зрачења – ICNIRP (International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection), која на основу научних доказа доноси одговарајуће препоруке у области испитивања и заштите од ЕМ поља.
Стандарди за испитивања
У оквиру регулативе Европске уније је присутан и низ техничких стандарда, којима се дефинишу сама испитивања, такозвани ЕМ стандарди (European Norms), које уређују Европски одбор за стандардизацију (European Committee for Standardization – CEN), Европски одбор за електротехничку стандардизацију (European Committee for Electrotechnical Standardization - CENELEC) и Европски институт за телекомуникационе стандарде (European Telecommunications Standards Institute – ETSI).
Република Србија је у највећој мери усвојила све ове стандарде као националне стандарде, који су у законима и одговарајућим правилницима прописани као обавезни. Такође, усвојени су посебни стандарди који покривају област испитивања ниских и високих фреквенција, а често се доносе и стандарди који се односе на конкретан тип извора зрачења.
У домаћој регулативи се користи „Основни стандард за процедуре мерења и израчунавања излагања људи електричним, магнетским и електромагнетским пољима (од 0 Hz до 300 GHz) – Измена 1” – SRPS EN 50413:2010/A1:2014, који дефинише испитивање ВФ поља.