Основно

Електрична, магнетска и електромагнетска (ЕМ) поља, представљају природан феномен у човековом окружењу, у оквиру којег се и одиграла еволуција људске врсте и на чије се присуство људски организам навикао.

У најдужем периоду еволуционог развоја, једини извори тих поља су били природни извори, као што су: Сунце, космичка зрачења, атмосферска пражњења, природно Земљино електрично и магнетско поље и сл. 

Међутим, двадесети век је донео наглу експанзију вештачких извора поља, створених људском руком, који су битно променили карактеристике и нивое природних поља. Употреба електричне енергије и технолошки напредак су омогућили низ корисних иновација, које последично генеришу поље или користе ЕМ поље за бежични пренос информација. 

У многобројне вештачке изворе ЕМ поља се, између осталог, убрајају и антенски системи радијске и ТВ дифузије, базне станице мобилне телефоније, уређаји за бежични приступ интернету и многи други. Сви они неминовно емитују ЕМ поље у наше животно и радно окружење, у одговарајућем опсегу фреквенција. 

Фреквенцијски опсег

Изворима поља високих фреквенција се сматрају извори који емитују у фреквенцијском опсегу од 100 kHz до 300 GHz. У овом опсегу се врши и додатна подела на следеће подопсеге:

•    поља високих фреквенција (од 100 kHz до 30 MHz);
•    поља веома високих фреквенција (од 30 MHz до 300 MHz);
•    поља ултрависоких фреквенција (од 300 MHz до 3 GHz);
•    поља супервисоких фреквенција (од 3 GHz до 30 GHz) и
•    поља екстремно високих фреквенција (од 30 GHz до 300 GHz).

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) је, између осталог, надлежна за рационално и економично коришћење радио-фреквенцијског спектра у Републици Србији. 

Управљање радио-фреквенцијским спектром у Републици Србији се заснива на Плану намене радио-фреквенцијских опсега и плановима расподеле радио-фреквенција по фреквенцијским опсезима. 

Радио-фреквенције се користе на основу појединачне дозволе, по режиму општег овлашћења и за посебне намене. Сви извори морају емитовати EM поље у једном од одговарајућих подопсега, који одговарају њиховој намени. 

Шта су извори ЕМ поља?

У највећем броју случајева, извори који генеришу поља високих фреквенција се користе у системима за пренос сигнала и информација бежичним путем. У данашње време, технологија бежичног преноса је доминантна и комуникациони сервиси и различите услуге се не могу реализовати без извора овог типа.

Повећањем броја извора овог типа повећава се и интензитет поља високих фреквенција у простору који нас окружује.

На повећање интензитета поља у нашем окружењу може да утиче рад предајника веће снаге (радари, радијски и ТВ  предајници, базне станице мобилне телефоније) који се налазе у релативној близини, али и рад уређаја мале снаге које свакодневно користимо, као што су мобилни телефони,  микроталасне рерне, WiFi рутери, итд.

Који су ефекти излагања ЕМ пољу?

Излагање пољу представља неминован ефекат, који се јавља када се људи нађу у простору у ком постоји одређени интензитет ЕМ поља. Током излагања пољу, тело упија део енергије ових поља. 

Процена дневне количине апсорбоване енергије је сложен поступак, пошто зависи од много фактора, првенствено од ефективно израчене снаге извора, удаљености од извора поља и времена трајања излагања. Енергија поља драстично опада приликом повећања растојања од извора, што значи да особа може да апсорбује више емитоване енергије од уређаја у непосредној близини, као што је мобилни телефон, него од удаљених извора, као што су кровни антенски системи.

Треба напоменути и да је степен апсорпције енергије индивидуалан, пошто зависи од особина ткива појединаца.

Особина ВФ поља је да се она веома брзо мењају у времену и стога изазивају загревање изложеног ткива, када је интензитет поља довољно висок. Зато се каже да ВФ поља поседују доминантан термички ефекат.

Како се врши процена изложености?

Сваки од извора ЕМ поља, емитује своје поље на одређеној фреквенцији, због чега се за сваку фреквенцију дефинише дозвољена вредност нивоа поља, за коју се сматра да ако је присутна у простору, нема штетна дејства по људски организам. Ова вредност поља се назива референтна гранична вредност. 

У ситуацији када меримо ниво поља од свих околних извора, односно кумулативну вредност нивоа поља, врши се процена такозване свеукупне изложености од овог поља, описана параметром GER (Global Exposure Ration).

Једна од техника за процену изложености користи принцип одређивања доње и горње границе изложености, при чему је стварна изложеност пољу негде између ових граница. Ова техника користи минималнe и максималнe прописанe референтнe граничнe нивоe поља, који су дефинисани законском регулативом.

Када се обавља мерење електричног поља, границе изложености се одређују на следећи начин:

          GER_доње = (Е_меренo / Е_{реф. максимално})² и GER_горње = (Е_меренo / Е_{реф. минимално})².

Стварна изложеност кумулативном пољу је негде између ових граница. 

Како се рачунају референтни гранични нивои?

Референтни гранични ниво за одређену фреквенцију је дефинисан Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС“, број 104/09). За сваку од фреквенција постоји одговарајућа формула по којој се рачуна референтни гранични ниво.

За фреквенцијски опсег сензора који се тренутно користе у систему EMF RATEL (од 100 kHz до 7 GHz) минимални референтни гранични ниво електричног поља износи: Е_{реф. миниммално} = 11 V/m, док је максимални референтни гранични ниво: Е_{реф. максимално} = 34,8 V/m.