Osnovno

Električna, magnetska i elektromagnetska (ЕМ) polja, predstavljaju prirodan fenomen u čovekovom okruženju, u okviru kojeg se i odigrala evolucija ljudske vrste i na čije se prisustvo ljudski organizam navikao.

U najdužem periodu evolucionog razvoja, jedini izvori tih polja su bili prirodni izvori, kao što su: Sunce, kosmička zračenja, atmosferska pražnjenja, prirodno Zemljino električno i magnetsko polje i sl.

Međutim, dvadeseti vek je doneo naglu ekspanziju veštačkih izvora polja, stvorenih ljudskom rukom, koji su bitno promenili karakteristike i nivoe prirodnih polja. Upotreba električne energije i tehnološki napredak su omogućili niz korisnih inovacija, koje posledično generišu polje ili koriste EM polje za bežični prenos informacija.

U mnogobrojne veštačke izvore EM polja se, između ostalog, ubrajaju i antenski sistemi radijske i TV difuzije, bazne stanice mobilne telefonije, uređaji za bežični pristup internetu i mnogi drugi. Svi oni neminovno emituju EM polje u naše životno i radno okruženje, u odgovarajućem opsegu frekvencija.

Frekvencijski opseg

Izvorima polja visokih frekvencija se smatraju izvori koji emituju u frekvencijskom opsegu od 100 kHz do 300 GHz. U ovom opsegu se vrši i dodatna podela na sledeće podopsege:

•    polja visokih frekvencija (od 100 kHz do 30 MHz),
•    polja veoma visokih frekvencija (od 30 MHz do 300 MHz),
•    polja ultravisokih frekvencija (od 300 MHz do 3 GHz),
•    polja supervisokih frekvencija (od 3 GHz do 30 GHz) i
•    polja ekstremnih frekvencija (od 30 GHz do 300 GHz).

Regulatorna agencija za elektronske komunikacione i poštanske usluge (RATEL) je između ostalog, nadležna za racionalno i ekonomično korišćenje radio-frekvencijskog spektra u Republici Srbiji.

Upravljanje radio-frekvencijskim spektrom u Republici Srbiji se zasniva na Planu namene radio-frekvencijskih opsega i planovima raspodele radio-frekvencija po frekvencijskim opsezima.

Radio-frekvencije se koriste na osnovu pojedinačne dozvole, po režimu opšteg ovlašćenja i za posebne namene. Svi izvori moraju emitovati EM polje u jednom od odgovarajućih podopsega, koji odgovara njihovoj nameni.

Šta su izvori EM polja?

U najvećem broju slučajeva, izvori koji generišu polja visokih frekvencija se koriste u sistemima za prenos signala i informacija bežičnim putem. U današnje vreme, tehnologija bežičnog prenosa je dominantna i komunikacioni servisi i različite usluge se ne mogu realizovati bez izvora ovog tipa.

Povećanjem broja izvora ovog tipa povećava se i intenzitet polja visokih frekvencija u prostoru koji nas okružuje.

Na povećanje intenziteta polja u našem okruženju može da utiče rad predajnika veće snage (radari, radijski i TV predajnici, bazne stanice mobilne telefonije) koji se nalaze u relativnoj blizini, ali i rad uređaja male snage koje svakodnevno koristimo, kao što su mobilni telefoni, mikrotalasne rerne, WiFi ruteri, itd.

Koji su efekti izlaganja EM polju?

Izlaganje polju predstavlja neminovan efekat, koji se javlja kada se ljudi nađu u prostoru u kom postoji određeni intenzitet EM polja. Tokom izlaganja polju, telo upija deo energije ovih polja. 

Procena dnevne količine apsorbovane energije je složen postupak, pošto zavisi od mnogo faktora, prvenstveno od efektivno izračene snage izvora, udaljenosti od izvora polja i vremena trajanja izlaganja. Energija polja drastično opada prilikom povećanja rastojanja od izvora, što znači da osoba može da apsorbuje više emitovane energije od uređaja u neposrednoj blizini, kao što je mobilni telefon, nego od udaljenih izvora kao što su krovni antenski sistemi.

Treba napomenuti i da je stepen apsorpcije energije individualan, pošto zavisi od osobina tkiva pojedinaca.

Osobina VF polja je da se ona veoma brzo menjaju u vremenu i stoga izazivaju zagrevanje izloženog tkiva, kada je intenzitet polja dovoljno visok. Zato se kaže da VF polja poseduju dominantan termički efekat.

Kako se vrši procena izloženosti?

Svaki od izvora EM polja, emituje svoje polje na određenoj frekvenciji, zbog čega se za svaku frekvenciju definiše dozvoljena vrednost nivoa polja, za koju se smatra da ako je prisutna u prostoru, nema štetna dejstva po ljudski organizam. Ova vrednost polja se naziva referentna granična vrednost.

U situaciji kada merimo nivo polja od svih okolnih izvora, odnosno kumulativnu vrednost nivoa polja, vrši se procena takozvane sveukupne izloženosti od ovog polja, opisana parametrom GER (Global Exposure Ration).

Jedna od tehnika za procenu izloženosti koristi princip određivanja donje i gornje granice izloženosti, pri čemu je stvarna izloženost polju negde između ovih granica. Ova tehnika koristi minimalne i maksimalne propisane referentne granične nivoe polja, koji su definisani zakonskom regulativom.

Kada se obavlja merenje električnog polja, granice izloženosti se određuju na sledeći način:

          GER_donje = (E_mereno / E_{ref. maksimalno})² i GER_gornje = (E_mereno / E_{ref. minimalno})².

Stvarna izloženost kumulativnom polju je negde između ovih granica.

Kako se računaju referentni granični nivoi?

Referentni granični nivo za određenu frekvenciju je definisan Pravilnikom o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima („Službeni glasnik RS“, broj 104/09). Za svaku od frekvencija postoji odgovarajuća formula po kojoj se računa referentni granični nivo.

Za frekvencijski opseg senzora koji se trenutno koriste u sistemu EMF RATEL (od 100 kHz do 7 GHz), minimalni referentni granični nivo električnog polja iznosi: E_{ref, minimalno} = 11 V/m, dok je maksimalni referentni granični nivo: E_{ref. maksimalno}  = 34,8 V/m.